»
U Podgorici iščekivanje međunarodne arbitraže o poluostrvu Prevlaka, moglo bi da „prikoči“ razvojne projekte Crne Gore i Hrvatske, posebno kada je u pitanju istraživanje nafte i gasa u tom delu Jadrana. Zagreb je već raspisao javni poziv za istraživanje tri bloka podmorja kod granice sa Crnom Gorom.
- Stvaranje uslova za istraživanje nafte i gasa predstavlja inicijalnu ideju za rešavanje ovog pitanja na obostranu korist, poručuju iz Ministarstva ekonomije.
Iako iz Vlade stižu vedre poruke, u opoziciji su sumnjičavi i uvereni da podvodna nalazišta nafte i gasa ne poznaju državne granice i zbog toga pitanje eksploatacije ne mora da bude u vezi sa razgraničenjem dveju država.
Sada bi, po mnogima, jedini ispravan potez bio da Hrvati ponište već raspisani tender i raspišu novi sa Crnom Gorom, pa ukoliko Zagreb na to ne pristane, Podgorica bi trebalo da raspiše međunarodni tender.
- Ovaj potez Hrvatske može doneti ogromnu štetu Crnoj Gori, poručuje Koča Pavlović, poslanik Demokratskog fronta, koji podseća da je prostor Prevlake odavno prepoznat kao sigurno nalazište.- Vlada Crne Gore pokušava da sakrije detalje o eksploataciji nafte i gasa iz podmorja oko Prevlake, kako bi zaštitila finansijske interese koje u tom poslu ima premijer Milo Đukanović.
Još pre dva meseca pokrenuli smo inicijativu kako bismo ukazali da je potreban konstruktivni pristup oko eksploatacije gasa i nafte ispred Prevlake. Uobičajeno je da se u sličnim situacijama napravi međudržavni dogovor o podeli očekivane koristi i da na spornom području dve države raspišu zajednički tender. Tome treba odmah pristupiti.
Pavlović podseća da je još 1978/79. godine američki naftni gigant „Ekson“ prepoznao Prevlaku kao jedino nalazište koje je ekonomično za eksploataciju. Slični su bili nalazi i ostalih istraživača „Ina-Jugopetrola“ i „Ramkoa“ pre desetak godina.
- Danas znamo da oko Prevlake leže zalihe od dvesta milijardi kubnih metara gasa i nepoznate, ali izvesne zalihe nafte! Crna Gora bi od eksploatacije mogla godišnje da prihoduje najmanje milijardu evra - tvrdi Pavlović.
Na drugom kraju države, kod Ulcinja, istraživaće se crnogorsko podmorje (13 blokova površine do tri hiljade kvadratnih kilometara).
Gotovo je sigurno da Crna Gora neće postati „mali Kuvajt“, jer njeni geološki potencijali nisu ni približno isti kao u toj dalekoj zemlji. Mala je verovatnoća da se u tom delu nalaze velika ležišta nafte i gasa, ali i ako ne bude tako, Crnogorci će imati koristi.- Ništa do sada nije istraženo u tolikoj meri da bismo sa
sigurnošću mogli da kažemo kolike se količine nafte i gasa tamo nalaze.
Bilo je u prošlosti nekih istraživanja koja nisu dala odgovor na to
pitanje, kaže za „Novosti“ Vladan Dubljević, pomoćnik ministra
ekonomije.
- Imamo nagoveštaje da bi tamo mogle da se nađu izvesne rezerve ugljovodonika.
Trenutno istražni prostor
Crne Gore zauzima 21.500 kvadratnih kilometara. Od toga na kopnu 13.000,
dok je ostatak pod morem. Od ukupno dvadeset bušotina koje su do sada
postavljene, čak 16 je bilo instalirano između 1949. i 1966. godine,
kada je poslove vodilo preduzeće „Nafta Crne Gore“.
ISTRAŽIVANjE POČELO PRE 100 GODINA
Ideja o eksploataciji nafte zaživela je pre jednog veka, u vreme kralja Nikole Petrovića Njegoša.
- Odlukom Narodne skupštine, holandskom industrijalcu Hagu Kokerenu dodeljena je koncesija za eksploataciju „petroleuma“ u regionu Skadarskog jezera. Obuhvatala je 500 hektara i data je na rok od 50 godina - kaže Vladan Dubljević. - Nažalost, zbog početka Prvog svetskog rata, započeti radovi su prekinuti, da bi oni zaživeli po njegovom završetku kada su braća Zuber započela prvu istražnu bušotinu u rejonu „Velikog blata“, koja nije imala uspeha.preuzeto: novosti.rs
