Što više vremena budete proveli za kormilom Vašeg plovila u praksi, tako će narasti i Vaše samopouzdanje i kompetentnost.

Uzeti u obzir vremenske uslove, tip broda, broj motora, tip pristaništa, pravac prilaska doku, nivo vode, visinu plime, i broj mogućih scenarija sa kojima se nautičari mogu susresti tokom pristajanja je maltene zapanjujuće veliki posao. Sve to takođe otežava i pisanje o pristajanju. Gde početi?

Možda je najbolje početi sa osnovama. Ovo nisu garantovani i univerzalni načini koji će rešiti sve Vaše dileme ali su osnovni principi pristajanja za bilo koji brod - sporo uplovljavanje, poznavanje reakcija Vašeg broda pri kretanju unazad, korišćenje vetra i vodene struje. Za nove nautičare navedeno će biti odlična preporuka a za veterane dobar podsetnik.

Prilagođena brzina

Nikada ne uplovljavajte u pristanište brzinom kojom ne želite da "udarite" u dok. Ovaj biser je jedan od najboljih nautičarskih saveta. Naravno da postoje slučajevi u kojima je potrebno dosta gasa da bi se pristalo ali u većini slučajeva spora plovidba će najviše odgovarati. Mnogo će Vam pomoći ukoliko možete da stvorite sliku onoga što se dešava pod vodom. Pri manjoj brzini propeler oslobađa manje strujanja što značajano pomaže pri manevrisanju. Takođe, manja količina vode prolazi pored kormila i krme. Upravljanje pri manjim brzinama jeste drugačije ali brod se lakše kontroliše. Najoštrija skretanja se mogu izvesti pri sporom kretanju jer će plovilo pre skrenuti u željenom pravcu, nego što će proklizati kao prilikom glisiranja. Trik je u tome da se primeni odgovarajuća količina snage u pravom momentu. Potrebno je malo vežbe kako bi ovladali ovime jer zavisi od tipa plovila i od situacije u kojoj se nalazite.U ovom kontekstu, primena odgovorajuće snage znači promeniti pravac kretanja plovila, bez dodavanja previše snage, da plovilo promeni pravac bez pomeranja u napred ili u nazad. Plovilo se i dalje kreće sporo, čak i ako se motoru na kratko da pun gas. Koristeći ovaj princip možete da naučite da upravlajte i usidrite plovilo i da naterate Vaše plovilo da reaguje na Vaše komande. Jedan od najgorih scenarija je da nautičar shvati da prilazi suviše brzo i onda to naglo poništava visokim obrtajima i hodom u nazad kako bi sprečio udarac o dok. Plovilo počinje da se "otima" i "uvija", da bi korigovali to uvijanje komandna ručica ide ponovo u napred sa još više gasa. Kako je dok još uvek na istom mestu ručica ide ponovo u nazad. Sa svakom korekcijom koja se napravi, gas se povećava, a nautičar je zarobljen u pomeranju ručice naprd - nazad. Ovo se obično završava sa praskom i psovkama.

Bolje je ostvariti taj manevar koristeći sporiji pristup. Vežbajte da kliktanjem u i iz brzine prilazite sporije doku, nego da ostajete u brzini sve dok ne želite da zaustavite plovilo ili promenite smer kretanja. Osetite se komotno dok održavate minimalnu brzinu potrebnu da bi ostali na kursu. Pristajanje se sastoji iz serije kontrolisanih pokreta u neutralu prekinutih kratkim dodavanjima gasa.

Obrtni moment propelera

Propeler izaziva bočnu silu pored linearnog potiska. Pogledajmo jedan desni propeler, jer većina plovila ima jedan motor i većina motora pokreće desne propelere. "Desni" propeler znači da se propeler okreće u smeru kazaljki na satu dok je motor u hodu u napred, gledajući plovilo sa krme (od pozadi). Bočna komponenta koju indukuje propeler - obrtni moment - stvara "udarac" ili "hod" koji čini da je plovilo lakše upravljati u smeru rotacije propelera. Tako da, obrtni moment desnog propelera, gura krmu u desno u hodu u napred i u levo u hodu u nazad. Ovaj koncept će Vam pomoći na vodi prilikom određivanja potrebnog potiska za pravilno pristajanje. Hajde da pokušamo da pojednostavimo. Mnogi nautičari su se žalili da ne mogu da podnesu obrtni moment propelera. Kukaju da kada prebace u hod u nazad, plovilo počinje da se naginje i uvija na stranu. Svaki put. To nije razlog za kukanje. To je Vaš adut iz rukava. Pošto će Vaše plovilo reagovati svaki put isto kada ga krene hodom u nazad, prva stvar koju treba da naučite je kakav to ima efekat na Vaše plovilo. Savladajte to i to će postati bitna komponenta u Vašoj strategiji pristajanja. To nije defekt, to je nešto na šta se možete osloniti. Sa praksom koju izgradite na tome, učeći efekte korišćenja više obrtaja i/ili okretanje kormila.

Korišćenje vetra i vodene struje

Vetar i struja. Za ove najočiglednije primere majke prirode se često misli kao na neprijatelje koji nas vuku i guraju van pozicije. Ali oni su zapravo naši prijatelji u pristajanju sa plovilom. Samo trebamo da budemo svesni u kojoj meri oni utiču na naše plovilo i da prilagodimo naš pristup pristaništu u skladu sa time. Kao i u drugim primerima, specifični scenariji su previše brojni da bi ih sada navodili. Ovde ćemo dati primer koji će, nadamo se, ilustrovati glavne tačke i ubrzati Vaš proces učenja kako bi ga primenili na vodi.

Sada, ako ne znate kako da ga koristite, vetar koji duva protiv Vas može biti jednako suprotan kao vetar koji duva u smeru u kojem se krećete. Na primer, može biti teško da pristanete bokom uz dok, ako vetar duva na način da Vas udaljava od doka. Sigurni smo da su mnogi osetili frustraciju tako što se "skoro savršeno" pristajanje završilo sa plovilom udaljenim 6 metara od doka. U tom trenutku u pomoć se dozivaju konopi sa doka i to često završava posao. Međutim, postojei trenutci kada pomoć nije tu i kada nemo ko da dobaci konop sa doka.

Ono što je potrebno je strm (oštar) ugao pristupa doku. Ovim se smanjuje otpor vazduha i dozvoljava momentumu da Vas približi doku bez potrebe za ubacivanjem motora u brzinu. Naravno, potrebno je biti spreman sa užadima za privez plovila, pošto će Vas vetar na kraju "oduvati" od doka, ali nema ni potrebe za paničnom žurbom. Tako se možete samo povrediti.

Kada vetar duva u smeru u kojem se krećete, izenađenje Vas može sačekati ako ste nepažljivi. Naizgled perfektan pristup doku se može završiti jakim udarcem o dok. Trik je u tome da se priđe pod niskim uglom i praktično uradi pristajanje na "virtuelni" dok metar ili dva od doka i zatim dozvolite vetru da vas dogura do doka. Budite spremni sa bokobranima postavljenim na plovilo, kako bi sprečili oštećenja na boku plovila.