Kanadski naučnici su otkrili u dijamantu iz Brazila neobičan mineral – ringvudit. On bi mogao biti dokaz da duboko u unutrašnjosti Zemlje postoje velike rezerve vode.

Izgleda da duboko u Zemlji ima vode. Ali ne malo vode, već onoliko koliko je ima u svim okeanima sveta zajedno. A duboko znači oko 500 kilometara ispod nas, u zoni koju geolozi opisuju kao prelaz između donjeg i gornjeg Zemljinog omotača. Razumljivo, do tih slojeva izuzetno je teško dopreti.

Kako kanadski naučnici s Univerziteta u Alberti koji su došli do tog otkrića, mogu da budu tako sigurni u postojanje tolikih količina vode? „To se već dugo pretpostavlja, a sada imamo i dokaz“, kaže geolog Hans Kepler u razgovoru za DW. Naime, sada je po prvi put mineral ringvudit, koji snažno vezuje vodu, pronađen na zemljinoj površini.

Inače, ringvudit je ime dobio po australskom geologu Tedu Ringwooditu. Do sada su taj mineral naučnici mogli jedino da sastave u laboratoriji, bilo ga je i u meteoritima iz svemira, ali nikada na Zemlji. Naime, ringvudit nastaje samo pod ogromnim pritiskom i u najekstremnijim uslovima kakvi postoje u spomenutoj zoni Zemljinog omotača.

Čim pritisak popusti, na primer kada je mineral, usled vulkanske erupcije izbačen na Zemljinu površinu, on postaje običan i sasvim neprimetan. „U tom slučaju ne bismo ga ni otkrili“, kaže Kepler. Ali splet sretnih okolnosti pobrinuo se, najverovatnije tokom neke ekstremne vulkanske erupcije pre otprilike 100 miliona godina, da mineral ostane zarobljen u tvrdom dijamantu. Sve se odigralo neopisivo brzo – iz Zemljinog omotača izbačen je do njene površine za samo nekoliko sati. I tako je ostao sačuvan.

Slučajno otkriće

Dijamant je otkriven jer nije bio sasvim čist, pa zato nije bio prikladan za izradu nakita. U sebi je imao zelenkaste delove, kaže Kepler, „a takvi, drugačiji komadi, obično se daju naučnicima da se njima pozabave“. I bio je to pun pogodak, „prava mala senzacija“, ali i dokaz da u središtu Zemlje postoje velike zalihe vode, potvrđuje geolog s Univerziteta u Bajrojtu. „Još pre nekih 20 godina utvrdili smo u laboratorijskim uslovima da ringvudit na sebe može vezati veoma mnogo vode“. I upravo zbog toga postoji velika verovatnoća da na prelazu Zemljinih omotača postoje gomile vode.

Hoćemo li tu vodu moći i da koristimo? Nažalost ne, mišljenja je Hans Kepler. „Do te vode jednostavno nećemo nikada moći da dopremo. Naime, čak i uz modernu tehnologiju i tehniku, moguće je bušiti najviše do desetak kilometara dubine“. Te rezerve vode nemaju nažalost ni ekonomski značaj – bar za sada. Ipak, dugoročno gledano, već sada profitiramo. Naime, vode iz Zemljine unutrašnjosti konstantno se mešaju s našim okeanima, objašnjava Kepler, ali dodaje da se ti procesi odvijaju „u dužim geološkim periodima“. A oni se mere milionima godina.